Poslovice

– Ako dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi se zamrze.
– Ako mi ne možeš pomoci, nemoj mi odmagati.
– Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.
– Ako ti mogu kupiti kapu, pamet ne mogu.
– Ako znaš šta ti je bilo, ne znaš šta će ti biti.
– Ako odgajaš muža, odgajaš samo njega, ako odgajaš ženu, odgajaš čitavu porodicu.
– Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
– Bez alata nema ni zanata!
– Bez muke nema nauke!
– Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj.
– Brak bez dece je dan bez sunca.
– Beži kud ti je volja, od sebe ne uteče.
– Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.
– Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.
– Bolan se pita, a zdravom se daje.
– Bolje je s mudrim plakati, nego sa budalom pevati.
– Bolje je dobroga sluziti, nego rđavu zapovedati.
– Bolje je i malo s blagoslovom, ne’li i dosta s prokletstvom.
– Bolje je imati rđavu godinu, nego rđavog komšiju.
– Bolje je ne početi, nego ne dočeti.
– Bolje je nemati, nego otimati.
– Bolje je neznalica no tvrdoglavica.
– Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
– Bolje je s mudrim plakati nego s ludim pevati.
– Bolje je svoje jaje nego tuđa kokoš.
– Bolje je u kolibi pevati nego u dvoru plakati.
– Bolje mršav mir nego debela parnica.
– Bolje se s junakom biti, nego s rđom ljubiti.
– Bolje slep očima, nego slep pameću.
– Bolji je dobar glas nego zlatan pas.
– Bolje je i crn kolac nego prazna torba.
– Bolje da te smrt prijeka digne, nego suza siromaška stigne.
– Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne meće.
– Brdo se s brdom ne može sastati, a živi se ljudi sastanu.
– Bol se svlada strpljivošću.
– Bogatstvo menja ćud, retko nabolje.
– Batina ima dva kraja.
– Biser ne valja pred svinje prosipati.
– Bogata je teško darovati, sita gosta još teže častiti.
– Ćutanje zlata vredi!
– Čini dobro ne kaj se, čini zlo nadaj se!
– Čega se pametan stidi, time se lud ponosi.
– Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta.
– Čovek želi da je od svakoga bolji, a od sina da je gori.
– Čovek se uči dok je žv, pa opet lud umre.
– Čovek se pozna u tri slučaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu.
– Čuvaj bele novce za crne dane.
– Čuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
– Čuvaj se mnogih ako se ne bojiš pojedinaca.
– Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti.
– Čisti računi, dobri prijatelji.
– Čija sila, toga i pravda.
– Čelo, oči i pogled vrlo često lažu, a govor najčešće.
– Dok se dvoje svađaju, treći koristi!
– Dobro se dobrim vraća!
– Dobro je tečko videti, a lako se pozna…
– Dobro mi je i boljem se nadam, u čem hodim, u tome i spavam.
– Dobro je lasno zaboraviti, a zlo nikada.
– Dobro se ne pozna dok se ne izgubi.
– Dobar čovek uvek ostaje početnik.
– Dobru čoveku sve dobro stoji.
– Dobra ovca mnogo ne bleji, ali mnogo vune daje.
– Da je steći ko što reći, svi bi bogati bili.
– Da ga zemlja ne vuće sebi, poleteo bi.
– Da je srce tvrđe od kamena opet bi ga rastopilo zlato.
– Da padne na leđa, razbio bi nos.
– Dok je leđa, biće samara.
– Dok je šiba tanka, treba je ispravljati.
– Drvo bez grane i čovek bez mane – ne mogu biti.
– Drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka.
– Drugom često opraštaj, sebi nikad.
– Duboka voda je bistra, a plitka mutna.
– Drž se nova puta i stara prijatelja.
– Dok živis, dolikuje ti da se nadaš.
– Gde brat brata ne voli, tu nema sreće.
– Gde je sreća, tu je i nesreća.
– Gde nije žene, tu nije ni kuće.
– Gde se god sastanu ljudi, ocenjuju druge, a sebe ne.
– Gde velika zvona zvone, tu se mala ne čuju.
– Gvoždje se kuje dok je vruće.
– Gde je čija kuća tu je i sredina sveta.
– Gde je stida, tu je i poštenja.
– Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje.
– Gde zlato govori, usta ćute.
– Gospodskom smehu i vedru nebu ne valja verovati, jer se začas promene.
– Gvožđe reže i drvo i kamen, ali i njega rđa jede.
– Gde se konji biju i igraju, tu magarcu nigde mesta nema.
– Hoćeš li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
– I ljude poslušaj, i svoje pameti imaj.
– I najmudriji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
– I sunce prolazi kroz kaljava mesta ali se ne okalja.
– I zid ima uši, i plot ima oči.
– I loncem o kamen ili kamenom o lonac, teško loncu svakojako.
– Ide vreme, nosi breme.
– Izvan očiju, izvan srca.
– Inat je nesrećan zanat.
– Ili ne pokušavaj, ili dovrši.
– Izreke su ukras govora.
– Jeftina raba kasu prazni.
– Jezik kosti nema, ali kosti lomi.
– Ko radi ne boji se gladi!
– Ko rano rani, dve sreće grabi.
– Ko drugome jamu kopa sam u nju upada.
– Ko se o mleko opeče, taj i u jogurt duva.
– Ko traži veće, izgubi iz vreće.
– Knjiga je čovekov najbolji prijatelj!
– Kad mačke nema, miševi kolo vode.
– Ko pre devojci, njemu devojka!
– Ko peva, zlo ne misli!
– Kad se mora nije teško.
– Ko se sam čuva i Bog ga čuva.
– Ko tebe kamenom, ti njega pogačom!
– Kad je džabe i sirće je slatko!
– Ko se hvali, taj se kvari!
– Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreje.
– Košulju mogu da ti kupim, a pamet ne mogu!
– Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.
– Ko dvaput slaže, treći put mu se ne veruje.
– Ko s’ đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju!
– Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
– Ko želi da peva, uvek će naći pesmu.
– Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.
– Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugom leđa.
– Ko zavisi od drugog, treba i njegovom psu da se umiljava.
– Ko ljude ne sluša, ni čovek nije.
– Ko mnogo zbori- ili mnogo zna ili mnogo laže.
– Ko neće brata za brata, on će tuđina za gospodara.
– Ko nema sokola i kukavici se veseli.
– Ko nosi, ne prosi.
– Ko prati tuđ posao, svoj zaboravlja.
– Ko se seli, taj se ne veseli.
– Ko u nebo pljuje na obraz mu pada.
– Ko u krčmu ide, tuđu decu hrani.
– Ko jedan put slaže, drugi put zaludu kaže.
– Kad bi se sve pameti iznele na vašar, svak bi se svoje mašio.
– Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata.
– Kad je volje i zlo ide na bolje.
– Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.
– Kad sultan nazebe, raja kija.
– Kako došlo onako i prošlo.
– Koja se ne rekne, ona se ne čuje.
– Kupuj prvo suseda, pa posle kuću.
– Koji zdravo diže nos taj će skoro ići bos.
– Krivac se i senke boji.
– Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
– Ludi boj biju, a mudri vino piju.
– Lakše je skuvati železo nego savladati ženinu tvrdoglavost.
– Lasno je zdravome bolesnoga savetovati.
– Ljudi se najvise muče zbog hleba i ljubavi.
– Ljudi se po odelu susreću, a po pameti prate.
– Ljudi su gusto posejani, ali retko niču.
– Mnogo ašova treba dok se istina sahrani.
– Mnogo znati, znači pre vremena ostariti.
– Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.
– Nije kom je rečeno, već kom je suđeno.
– Na mladima svet ostaje.
– Ne veruj prijatelju za trpezom, nego na vratima od tamnice!
– Ne veruj nikome, do samome sebi.
– Ne goji se prase uoči Božića.
– Nit pas kosku glođe, nit je drugom daje!
– Ne boj se onoga kome nisi dobro učinio.
– Ne zna da besjedi, a ne ume da ćuti.
– Nemogoše pojedoše, a nešćeše sve popiše.
– Nesta blaga, nesta prijatelja.
– Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
– Nije dopušteno sve znati.
– Nov bunar kopaj, u star ne pljuj.
– Novci sitno zveče, al’ se daleko čuju.
– Najpre ispred svoje kuće počisti.
– Nema zime dok ne padne inje; ni proleća dok sunce ne sine; ni radosti dok ne deliš s kime.
– Nikad zao na gorega neće, vrana vrani očiju ne vadi.
– Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago.
– Nema ništa nesnosnije od bogate žene.
– Oči su ogledalo duše.
– Ozbiljno odgodimo za sutra
– O neprijatelju ne govori zlo, nego misli.
– Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome.
– Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi.
– Oteto – prokleto.
– Otkud sam se nadao da me sunce ogrije, otuda me led bije.
– Od samoće ništa gore nema.
– Po jutru se dan poznaje.
– Prazna glava svaka je ohola, prazne tikve po vodi plivaju.
– Provukao se kroz iglene uši!
– Pravda je spora, ali dostižna.
– Pošalji ludog u vojsku, i sedi pa plači!
– Podnosi, a ne tuži na ono što se ne može izbeći.
– Prijatelju i neprijatelju daj uvek dobar savet, jer prijatelj ga prihvata, a neprijatelj otklanja.
– Prijatelj je najbolja imovina u životu.
– Počni! Započeto je pola posla.
– Pošto se kola slome, mnogi put kazuju.
– Poštuj, ako hoćeš da si poštovan.
– Prav se smeje, a kriv se krije.
– Prva je vrlina biti bez mane.
– Pametni ljudi uče se na tuđim greškama, budale na vlastitim.
– Rđa jede gvozđe, a tuga srce.
– Ravnodušnost je najbolji način u brigama.
– Reči su kao pčele, one su istovremeno i med i žaoka.
– Sve se znade šta je i kako je: svako delo dođe na videlo.
– Sve se može kad se hoće.
– Svako je kovač svoje sreće.
– Strpljenja! Vremenom od trave postaje mleko.
– Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući.
– Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.
– Svako ima prava koliko ima moći.
– Svaka knjiga ima svoju sudbinu.
– Svojstvo je ludosti tuđe mane videti, a svoje zaboraviti.
– Starost je bolest od koje svako umire.
– Svud je proći, al’ je doma doći.
– Što je brzo, to je i kuso!
– Što je babi milo, to joj se i snilo.
– Što danas ne potrošiš, to si stekao.
– Što ljudi imaju više, to više žele.
– Što je svačije, to je ničije.
– Što je više brdo, to je dublja dolja.
– Što više sile, više i zla.
– Tresla se gora, rodio se miš.
– Ko nije služio, ne ume ni zapovedati.
– Tuđe je sve lepo, ali je svoje najlepše.
– Takav je čovek, samo onima najviše zavidi kojima najviše duguje.
– Um caruje, snaga klade valja.
– U zdravom telu, zdrav duh!
– U laži su kratke noge!
– Učini čoveku sto puta dobro, a jedanput ne učini – sve je zaboravljeno.
– Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.
– Učenje je svetlost.
– U vinu je istina.
– Voda nosi sve!
– Vuk na vuka ni u toru neće, a kamo li brat na brata svoga.
– Vuk ne vije što je mesa gladan, nego vije da družinu svije.
– Više vredi što žena uštedi nego što muž zaradi.
– Voda svašta opere do crna obraza.
– Vesela mladost najveća je radost.
– Vremenu se valja pokoravati.
– Veliku sreću prati zavist.
– Zaludu mi je biser kad mi grlo davi.
– Zid ruši vlaga, a čoveka briga.
– Zver zvera, ptica pticu – čovek čoveka jede.
– Zbog sirota sunce grije.
– Zlato je čisto i u prljavoj kesi.
– Želis li znati koja su tri najveća zla za čoveka? Evo ukratko: žena, požar, poplava!
– Žena koja donese miraz vlada mužem.