Bio Ljuba Nenadović u Beogradu. Sretne ga poštovalac i pita:
„Koliko ćeš još sedeti u Beogradu”?
Nenadović izvadi novčanik, prebroja novac i reče:
„Samo još za sedam dinara”.
§
Doneo mladi pesnik svoje stihove Lazi Kostiću i moli ga za mišljenje. Kada je Kostić pesme pročitao, mladom kolegi je napisao:
„Svaka strofa – katastrofa”.
§
Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa:
„Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu…”
A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže:
„Ovo nikada nisam pio”.
§
Jovan Dučić je, kao diplomata, često dolazio u Beograd i odsedao u hotelu. Jednom ga prijatelj upita
„Duka, što stalno odsedaš po hotelima, kad možeš u Beogradu sebi da kupiš kuću”?
A pesnik odgovori:
„Šta će mi kuća, u Beogradu ću dobiti ulicu”.
§
Dok je trajao književni karavan po Hercegovini, Gustav Krklec sazna da je Desanka Maksimović opet slomila nogu i da se nalazi u Igalu na lečenju. Predloži književnoj bratiji da Desanki pošalju telegram:
„Draga Desanka, moraš, konačno, shvatiti, da nisi stonoga.”
§
Prolazio Mihailo Lalić pored jedne beogradske biblioteke. Upravnik ga prepozna i pozove ga da svrati, a pisac odgovori:
„Hvala, ne mogu. Bolje da ne vidim koliko knjiga nisam pročitao”.
§
Putovao Branko Ćopić nekud avionom. Vreme loše, letelica se trese. Da bi odagnao strah, pesnik speva pesmicu:
„Bože, iže jesi na nebesi
ako mi se što god desi
ti udesi da ja padnem
u naručje stjuardesi”.
§
Ratko Adamović daje rukopis svog novog romana „Stari hrast” Miodragu Bulatoviću da pročita i kaže mu svoje mišljenje, a Bule se brani rečima:
„Izvini, Ratko, ali ne mogu. Znaš, i ja sada nešto pišem, pa se bojim da ne utičeš na mene”.
§
Početkom devedesetih, prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže:
„Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu”.
Milorad Đurić ga teši rečima:
„Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu”, a Dragan Lakićević doda:
„Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu”.
§
I još jedna o Tinu Ujeviću. I kada je imao iznajmljen stan, Tin bi radije, posle probdevene noći, odspavao malo na klupi u parku. Jednom prilikom, budeći ga, žandarm primeti još nekog ispod klupe:
„Pobogu, gospodine Tine, ko je to sa vama”, a pesnik kaže:
„Tiše, probudićeš mi podstanara – Raku Drainca”.
§
Sreli se kritičar Milorad R. Blečić i pesnik Miroslav Maksimović, pa kritičar veli pesniku:
„Lako je tebi bilo da uspeš u književnosti: ime si pozajmio od Krleže, a prezime od Desanke”.
§
Kada je Crna Gora najavila odvajanje od Srbije, pita novinar Matiju Bećkovića:
„Šta će Crnogorci bez Beograda, ako se Crna Gora otcepi”, a pesnik, kao iz topa odgovori:
„A zar vi mislite da će Beograd pripasti Srbiji”?
§
Na primedbu novinara da delo Danila Kiša nije veliko, pisac je kazao:
„Nisam pisao sabrana, već odabrana dela”.
§
Grčki filozof Tales (625 – 547. p. n. e) između ostalog, je predvideo pomračenje Sunca koje se dogodilo 584. godine pre nove ere, izmerio je visinu piramida pomoću dužine njihove senke, a dokazao je i nekoliko geometrijskih teorema, a jedna se i danas naziva po njemu. Jednom prilikom je gledajući više u zvezdano nebo nego kuda je hodao, priča se, upao u jamu. Na njegove pozive za pomoć odgovorila je jedna starica koja se tu zatekla i tada ga posavetovala: „Ti ne vidiš ni kuda hodaš, a hoćeš da saznaš šta se na nebu dešava!“
§
Aristotel (384 – 322. pne), grčki filozof koji je podržavao Empedokleovo učenje da je svet sastavljen od četiri elementa: vatre, vode, zemlje i vazduha, proslavio se zaključkom da je Zemlja okrugla. On je takođe bio i učitelj Aleksandra Velikog. Kako je često na pitanja odgovarao da ne zna odgovor, ljudi su se pitali za šta ga onda kralj plaća. Aristotel bi odgovarao: „Kralj me plaća samo za ono što znam. Kada bi me plaćao i za ono što ne znam, čitava njegova riznica ne bi bila dovoljna za to.“
§
Jednom prilikom Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je odgovorio kako mu ne smeta da ga ogovaraju dok nije prisutan, i da ga tada ništa od toga ne boli, pa da čak i mogu da ga izudaraju kada nije tu.
§
Francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal (1623 – 1662) imao je oca sa čudnim pogledom na obrazovanje. Odlučio je da sam podučava sina, a nije mu dao da uči matematiku sve do 15. godine. Sva literatura iz matematike bila je sklonjena iz njihove kuće. Tek kada je bio siguran u ogroman sinovljev talenat, dozvolio mu je da stiče matematičko obrazovanje. Kasnije je Paskal konstruisao mašinu koja je vršila četiri osnovne matematičke operacije, izumeo je hidrauličnu presu, a u njegovu čast je jedinica za pritisak nazvana paskal (1 Pa).
Paskal je dobro poznavao osobine tečnosti i gasova i voleo je da eksperimentiše pred publikom. Jednom je napunio vodom bure od 300 litara. Zatvorio ga je i na poklopcu napravio otvor veličine 1 cm2. Kroz taj otvor provukao je cev dugačku više od 10 metara. Kada je cev napunio vodom, bure se raspalo usled velikog pritiska.
§
Isak Njutn (1643-1727) poznati engleski fizičar, matematičar i astronom, poznat je po anegdoti da mu je pad jabuke na glavu dao ideju za teoriju gravitacije, ali ne samo po njoj. Kao odgovor na pitanje kako je, iako na početku loš đak, uspeo da se popravi u školi, Njut je odgovorio: „U početku sam bio jedan od najgorih u razredu. Ali kada me je jedan od učenika izdevetao, misleći da kao najbolji đak na to ima pravo, odlučio sam da mu se osvetim i – prionuo sam na knjigu i ubrzo postao prvi đak u odeljenju“. Njutn je zbog svog doprinosa nauci i postavljanja zakona opšte gravitacije i osnovnih zakona mehanike, dobio jedinicu za jačinu sile (1 N). Tvorac je i diferencijalnog i integralnog računa.
§
Poznati američki fizičar, pronalazač i državnik, Bendžamin Frenklin (1706 – 1790) je pored nauke ostao upamćen i po stavovima o društvu i ekonomiji. Jedna od njegovih čuvenih izreka je i ona da je vreme novac.
Frenklin se zalagao za to da svi imaju pravo glasa, a ne samo oni koji plaćaju porez, obrazlažući to na vrlo duhovit način. „Ja imam lepo magare za koje plaćam porez. Dakle, imam pravo glasa. Kada mi životinja ugine neću ga više plaćati, pa prema tome neću više biti glasač. A sada bih voleo da znam ko je u stvari glasač – ja ili moje magare?“
§
Francuski astronom, fizičar i matematičar Pjer-Simon Laplas (1749 – 1827) je često u svojim radovima koristio frazu „kao što je očigledno“. Jednom prilikom prevodilac njegovih dela je konstatovao kako su mu kad god je naišao na Laplasovo „kao što je očigledno“, bili potrebni sati mukotrpnog rada da bi shvatio o čemu se tu radi. Upotrebu ove fraze razjasnio je jednom prilikom, Laplasov pomoćnik. Dok je veliki naučnik pripremao za štampu svoje čuveno delo „Nebeska mehanika“, Laplas ni sam često nije moga da shvati na koji način je nekada dolazio do dobijenog rešenja. A kada bi dolazio do zadovoljavajućeg zaključka, radosno bi umetao svoju frazu.
§
Laplas se prilikom izbora u Francuskoj akademiji nauka, pokazao kao veliki diplomata. Svi su bili zainteresovani da saznaju za koga će se od dva kandidata na tajnom glasanju odlučiti. On je uzeo dva glasačka listića ispunio ih, stavio u svoj šešir, i pred svima izvukao jedan i stavio u glasačku kutiju. Jedan od njegovih suseda je kasnije prokomentarisao kako je video da je na oba listića napisao isto ime – ime osobe koju je podržavao.
§
Nemački prirodnjak, geograf i astronom Aleksandar Humbolt (1769 – 1859) istraživao je Zemljin magnetizam i rasprostranjenost biljaka u zavisnosti od klime. Od ovog, osnivača moderne geografije, jedan poznanik je jednom prilikom pozajmio drugi deo retke knjige „Pernati svet Južne Amerike“. Ta mu se knjiga toliko dopala da, uprkos mnogim opomenama naučnika, nije hteo da je vrati. Na kraju mu je Humbolt poslao i prvi deo knjige sa posvetom: „Neka bar jedan od nas poseduje oba dela knjige!“
§
Dok je tragao za izvorom reke Orinoko, Humbolt je bio gost jednog amazonskog plemena. U znak prijateljstva, od poglavice je dobio papagaja koji govori. Međutim, Humbolt je primetio da papagaj ne izgovara reči plemena domaćina. Saznao je da je papagaj ratni plen i poslednje živo biće koje „govori“ jezikom plemena koje je uništeno u ratu. Zapisujući reči koje je čuo od papagaja, Humbolt je spasao od zaborava deo kulture plemena Majpure.
§
Srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin (1854 – 1935) bio je profesor teorijske fizike na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Izumeo je induktivni navoj (Pupinov kalem) koji je uspeo da reši problem žičanog prenosa telefonskih razgovora na velike daljine. Dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine za autobiografsku knjigu „Sa pašnjaka do naučenjaka“, a za naučni rad iz oblasti elektrotehnike dobio je Edisonovu medalju.
Jednom prilikom Pupin je na poklon dobio dva ždrepca od prijatelja koji je imao ergelu. Obučavao ih je sa velikim umećem i zadovoljstvom, tako da su osvajali mnogo nagrada. Pupinov drug iz studentskih dana, iznenađen što jedan profesor nastupa na izložbi konja, mu je prokomentarisao: „Ako vi ovako obučavate i studente, kao što ste obučili konje, onda ste najveći profesor u Americi.“ Pupin mu je na to odgovorio da bi to bilo tačno samo da ne mora da radi istovremeno sa dvesta, već samo sa dva studenta.
§
Srpski naučnik Pavle Savić (1909 – 1994) proučavao je oblast nuklearne fizike, fizike visokih pritisaka i niskih temperatura. Dobio je Zlatnu medalju Lomonosova, najveće rusko naučno priznanje. Dok je bio đak, dobio je primedbu od profesora srpskog jezika da na pismenom zadatku nije koristio citate, uz komentar da se bez citata ne vidi da išta čita. Na sledećem pismenom zadatku Pavle je citirao slavnog kineskog filozofa Van Fu Džija. Dobio je odličnu ocenu i pohvalu što je tako brzo prihvatio savet. Samo najbliži njegovi drugovi znali su da pomenuti slavni filozof ne postoji.
§
Alhemičar i avanturista Đuzepe Balsamo bio je i veliki lažov. Jednom u prisustvu kardinala Rohana govorio je kako je poznavao Pontija Pilata, te da je njegov veliki prijatelj. Mnoge stvari je opisivao detaljno i u tančine na čudenje prisutnih. Kardinal se približi njegovom slugi i upita ga:
– Ja ne verujem to što mi vaš gospodar priča. Jer da je tako, on bi sada morao biti star gotovo dve hiljade godina. Da niste i vi bili s njime?
– Ah, ne gospodine – odgovori sluga – moj je gospodar mnogo stariji od mene. Ja sam u njegovoj službi tek četiri stotine godina.
§
Džingis-kan je voleo konje, pa je često za jednog jedinog konja znao osloboditi stotinu robova:
– Čovek može biti prijatelj čoveku. Konj je uvek prijatelj čoveku – govorio je.
*
Jednom je Džingis-kan naredio da se ubije njegov najbolji konj jer je posrnuo u jednom okršaju s neprijateljem:
– Ovaj put je posrnuo, drugi put bi možda pao – rekao je.
*
Priznavajući samo silu i teror, kao osnovne zakone prosperiteta svoje zemlje, Džingis-kan je rekao:
– Kad bih znao da ću vatrom osvojiti svet, tada bih ga zapalio.
*
Velikog osvajača Džingis-kana upita njegov ratnik:
– Šta je najlepše na svetu?
– Dve stvari – odgovori ovaj – konj koji te nosi i mač kojim pobeđuješ neprijatelja.
*
Lepota i sjaj velikog dijamanta što ga je Džingis-kan darovao svojoj drugoj ženi Kulan, njoj nije mnogo značio. Nakon nedelju dana provedenih s već pomalo ostarelim ratnikom, rekla je svojoj robinji:
– Moj gospodar nalikuje na ovaj kamen: sjajan je i velik, ali beskoristan.
§
Filmska glumica Marlen Ditrih prisustvovala je jednom predavanju o inteligenciji muškaraca i žena. Posle predavanja predavač se obratio „najepšoj baki na svetu“ i upitao je ima li šta dodati na temu. Marlen mu je odgovorila:
– Možda je istina da su muškarci inteligentniji od žena, ali ja još nisam videla ženu koja bi trčala za glupim muškarcem i samo se divila njegovim lepim nogama.
§
Kad je bio potpuno gluv, Betoven je takođe stvarao, pa su tako nastala mnoga značajna muzička dela. Jednom je rekao:
– Mnogi misle da se sluša samo ušima. Ja sve tonove čak i vidim.
§
U društvu nekih političara razgovaralo se o ratu i miru, a neko je nabrajao šta bi sve trebalo učiniti za očuvanje mira. Betoven, koji je čuo ovaj razgovor, upadne:
– Gospodo, verujte mi, muzika je efikasnija od bilo kakve politike kad se radi o tome da narodi zavole mir.
§
Pisac Stevan Sremac bio je u društvu u kojem se poveo razgovor i o porezu. Neko vrijeme je slušao razgovor, a zatim se i on uključi:
– Mislim da bi od svih poreza najunosniji bio onaj na žensku lepotu.
– Kako to?
– Jer bi ga svaka žena s oduševljenjem plaćala.
§
Rimski imperator Oktavijan Avgust (63 pne.-14 ne.) bio je iznenađen kada je vidio da je neki seljak veoma nalik na njega. Da bi se našalio, zapita ga da li je njegova majka više puta bila u Rimu.
Seljak, koji je primjetio isto, međutim mu odgovori:
– Ne, već je tamo više puta zalazio moj otac.
§
Kada je Imanuel Kant bio u već poodmaklim godinama, prijatelj
ga je upitao zašto se nije oženio. Kant odgovori:
– Vidiš, to je ovako: u mladosti, kad mi je žena bila potrebna, nisam je imao čime
hraniti, a sada kada bih je mogao hraniti nije mi više potrebna.
§
Kada su Kanta upitali koji od slušalaca najviše posećuju njegova
predavanja, on odgovori:
– Moji slušaoci su većinom studenti, mlade devojke i oficiri. Studneti dolaze jer znaju da sam član ispitne komisije, devojke dolaze zbog studenata, a oficiri zbog devojaka.
§
U drevnoj Indiji, jedan čovek osuđen je na smrt. Kada je kazna izrečena, pao je pred noge svog kralja i zatražio milost. »Gospodaru, ako mi poštedite život«, rekao je, »u roku od godinu dana naučiću vašeg konja da leti.«
»Privremeno si slobodan«, rekao je kralj. »Ali ako u roku od godinu dana konj ne poleti, presuda će biti izvršena.«
Kada su ga kasnije članovi porodice zabrinuto pitali kako misli da ostvari svoje obećanje, čovek je spokojno odgovorio: »Za godinu dana može da umre kralj, ili da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva, možda taj konj stvarno i poleti!«
§
Kada je Knez Mihailo Obrenović svom ocu, koga je zvao „kodža Milos“, rekao da ne sme tako surovo da se obračunava sa svojim političkim neprijateljima, Miloš mu je odgovorio:
„Sinko, kada ti budeš na vlasti, ti radi po jevropski, a dok sam ja na vlasti ima da bude po balkanski“.
§
Prvi svetski rat… Vojvoda Stepa. Jedan oficir koga je Stepa oborio na ispitu jer je tvrdio da će Austrougarska da udari baš preko Drine, kada se to i desilo, pitao je Stepu: „Da li se sećate da ste me oborili na ispitu jer sam rekao da će glavni napad na Srbiju doći preko Drine?“. Stepa je odgovorio: „Sećam se, pa šta“. – „Vidite da sam bio u pravu“, pohvali se oficir. A Stepa mu rece: „Nisi bio u pravu. I oni će proći kao i ti na ispitu!“
§
Kad su engleskog filozofa F. Bakona upitali, kada je najbolje oženiti se, odgovorio je:
– Svako doba je dobro, jer kad si mlad, žena ti je ljubavnica, kad si sredovečan, ona ti je drugarica, a kad si star, ona ti je negovateljica.
§
Poznato je kako je knez Miloš u mladosti svojoj služio nekog domaćina gazda Aksentija u selu Dobrinju. Docnije je Miloš postao ustanik i vojvoda i knez. Kao knez i gospodar malene seljačke države seti se Miloš svoga nekadašnjeg gazde Aksentija, pa ga pozove k sebi u goste.Kada Aksentije dođe, knez Miloš ga srdačno dočeka i zadrži duže vremena kao svoga gosta. Pa kad su se narazgovarali o svemu što je bilo i prošlo, povede domaćin svoga gosta da mu pokaže državnu blagajnu. U blagajni je ležao raznolik novac, gomile i vreće srebra i zlata i bakra. Zadivi se Aksentije videći toliko blago kakvo nikad nigde nije video. A Knezu beše milo što se Aksentije tako zadivio sabranoj i ušteđenoj imovini narodnoj. Pa htede se Knezu da malo iskuša ovoga prostog i nepismenog seljaka, pa mu reče:
– Gazda Akso, činiš ‘voliko, mnogo si ti meni dobra učinio kad
sam služio kod tebe. Ne znam kako da ti se odužim. Nego uzmi od ovoga blaga koliko ti drago.
Aksentije se malo zamisli, pogleda u one gomile državnoga blaga, oči mu zavodniše od suza, pa će reći Knezu:
Gospodaru! ovo je zajedničko blago celog naroda. Pa kad bi svak ovde
uzeo koliko bi hteo, brzo bi toga blaga nestalo. Ovde se ne uzima nego
se ovde dodaje.
I rekavši ovo, uze kesu iza pojasa, razdreši gajtan, pa izvadi dva srebrna cvancika i baci na onu gomilu.
§
Nekadašnji britanski premijer Lojd Džordž je jednom u Parlamentu, kao šef liberalne stranke, ljuto napao konzervativce.
Neka dama mu tada ljutito reče:
– Da sam ja vaša žena, sipala bih vam otrov u čaj!
– A da sam ja vaš muž, ja bih taj čaj popio! – odsečno odvrati Lojd Džordž.
§
Aristotelu je poznanik pričao da ima prijatelje koji iza njegovih leđa o njemu loše govore. Aristotel je na to odgovorio:
– „Ako me klevetaju u mom odsustvu, ništa me ne boli. U mom odsustvu mogu me i izudarati.“
§
Džordž Bernard Šo, koji je bio jako mršav, i pisac Džilbert Česterston, koji je bio neobično debeo čovek, u svakoj prilici su izazivali jedan drugoga.
Jednog dana reče Česterston Bernardu:
– „Kad god vas čovek pogleda pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!“
– „A kad čovek pogleda vas, pomislio bi da ste za to krivi vi!“ – uzvratio je Šo.
§
Volter je neko vrijeme proveo na dvoru pruskog kralja Fridriha.
Jednom je s kraljem krenuo na reku na veslanje.
Kada su stupili u čamac Volter primeti da u čamac ulazi voda i naglo skoči na obalu. Kralj, koji je ostao u čamcu, s osmijehom reče:
– Zar se toliko bojite smrti?
– Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva, ali je samo jedan Volter.
§
Mlada, lijepa glumica pisala je Šou pismo u kojem je izrazila želju da s njim ima dete koje bi po njenom mišljenju bilo izvanredno, jer bi nasledilo njenu lepotu i piščevu duhovitost. Šo je međutim vrati u stvarnost jednom jedinom rečenicom:
– A šta ako deete bude glupo kao vi, a lepo kao ja?
§
Italijanski kompozitor Verdi je stanovao preko puta opere u današnjem Hotelu Ambasador. Na putu ka operi susreće jednog uličnog orguljaša koji je bezvoljno okretao svoj vergl, a iz njega je u talasima proizlazila melodija iz „Rigoletta“ „La donna e mobile“.
Maestro baci par novčića u njegov šešir i naredi mu da tu melodiju sporije svira. Sledećeg dana kada je Verdi prošao pored njega, čuo je da melodiju korektno svira. Okrenu se kako bi ga pohvalio, ali zastade. Orguljaš je imao na vratu natpis na kojem je stajalo: „Učenik Đuzepe Verdija!“
§
Dok je bolestan ležao na samrti, slavni francuski pisac Onore de Balzak bio je nezadovoljan što o njegovom zdravlju brinu neki nepoznati lekari pokušavajući bezuspešno da mu pomognu.
– Neću da me vi lečite! – vikao je u bunilu bolesni pisac. – Pozovite doktora Bjanšona! – preklinjao je Balzak. Da li je Bjanšon bio neki slavni lekar? U izvesnom smislu jeste. Bio je junak Balzakovog romana – izmišljena ličnost.
§
Ovo je jedna od anegdota koja se vezuje za pesnika Tina Ujevića: Jedan veseljak iz njegovog društva, videvši ga kako s praznom čašom stoji u gostionici, prišao mu je i rekao: – „Slaži nešto na brzinu i platiću ti špricer.“ Tin ga i ne pogleda i već mu preko ramena dobaci: – „Ne, prijatelju, rekao si dva!“. Kako je upravo slagao u trenutku, ovaj šaljivdžija mu je morao platiti piće.
§
Kada je Betovenu (1770-1827) njegov brat, koji se naglo obogatio špekulacijama poslao vizit-kartu na kojoj je pisalo „Johan van Betoven, posrednik nekretninama“, kompozitor mu je odgovorio sa „Ludvig van Betoven, posrednik mozga“.
§
Uhapse ruskog pisca Maksima Gorkog zato što je išao bez dokumenata
i dovedu ga pred šefa policije.
– Vi ste taj Gorki, poznati skitnica! – započe ovaj s vrata.
– Treba da se stidite… A kažu da umete da pišete lepe pripovetke… Nego, kako bi bilo da mi napišete jednu, možda ću vas pustiti na slobodu…
Gorki u svojoj ćeliji napisa za dva dana pripovetku i zatim zatraži od čuvara
da ga odvede šefu policije. Ovaj pročita pripovetku, zadovoljno se osmehnu,
stavi je u svoj pisaći sto i reče piscu: – Slobodni ste!
Nekoliko dana kasnije Gorki je bio iznenađen kad je u lokalnim novinama
pročitao svoju priču. Potpisan je bio, naravno, šef policije.
§
Ruski kompozitor Borodin krenuo je jednom sa ženom u inostranstvo.
Na granici, prilikom provere pasoša, pogranični činovnik iznebuha je zapitao
Borodina kako mu se zove žena. Kompozitor, inače poznat po svojoj rasejanosti,
nikako nije mogao da se seti imena svoje žene i zbunjeno je ćutao. Činovnik je
već počeo sumnjičavo da ga posmatra. I tada je u kancelariju ušla Borodinova žena
kojoj je bilo dosadilo da čeka napolju. Borodin joj je potrčao u susret:
– Kaća! Za ime Boga, kako se zoveš?
§
Čuveni bečki hirurg rekao je svojim studentima da su svakom
hirurgu neophodna dva dara: da ne bude gadljiv i da ume dobro da zapaža.
Zatim je umočio prst u neku odvratnu tečnost i olizao ga, pozvavši studente da
učine isto što i on. Studenti su skupili hrabrost i uradili to što je tražio.
Smejući se, hirurg je objasnio: »Gospodo, čestitam vam što ste
prošli prvi test, ali žao mi je što niste prošli i drugi, jer niko od vas nije primetio da prst koji sam olizao nije bio onaj koji sam umočio u tečnost. »
§
Pre dosta godina sovjetski državnik Nikita Hruščov održao je pred
Vrhovnim savetom u Moskvi govor o stanju u zemlji. U svom govoru
izneo je teške optužbe na račun Staljina. Dok je govorio, neko od slušalaca
mu je poslao listić s neugodnim pitanjem: „Predsedniče, šta ste Vi radili
dok je Staljin vršio sve ove zločine?“
Hruščov je ljutito povikao: „Ko mi je poslao ovaj listić?“
Niko se nije pomakao.
„Dajem mu minut da se javi.“
Prolazile su sekunde. I dalje je vladao muk.
„Dobro, reći ću vam šta sam ja radio. Radio sam upravo ono što pisac
ovog listića radi – apsolutno ništa. Bojao sam se da nešto kažem.“
§
Pikaso je želeo da nabavi orman od mahagonija, specijalnog oblika i dimenzija
za jednu veliku sobu u svom zamku u blizini Eksa u Provansi. Zbog toga je otišao
do jednog stolara. Da bi mu pokazao šta tačno želi, dograbio je sa tezge
komad papira i nacrtao skicu ormana. Kada su se dogovorili o svim pojedinostima,
Pikaso je zapitao: – Pa, koliko ćete mi računati za ovakav orman?
– Ništa, maestro, – odgovori mu stolar. – Samo mi potpišite skicu.
∗
Došao je dan proslave zlatne svadbe, punih pedeset godina braka,
i stari bračni par imao je pune ruke posla s gomilom rođaka i prijatelja
koji su došli da čestitaju. Neizmerno im je prijalo kad su predveče najzad
ostali sami na tremu, posmatrajući zalazak sunca i uživajući u odmoru nakon
tako napornog dana.Starac je nežno pogledao svoju ženu i rekao
:»Agata, ponosan sam na tebe! »Šta si rekao?« upitala je.
»Znaš da sam malo nagluva. Govori glasnije.»Rekao sam da sam ponosan
na tebe.»Ne brini«, uzvratila je žena, s puno razumevanja u glasu,
»i ja sam pomalo umorna od tebe.«
§